ISHRANA ZA ZDRAVU PROSTATU

ISHRANA ZA ZDRAVU PROSTATU – PREVENCIJA BOLESTI PROSTATE Prostata je muška polna žlezda koja okružuje unutrašnji deo mokraćne cevi, smeštena između dna mokraćne bešike i završnog dela debelog creva – rektuma. Oblikom podseća na kesten; normalna joj je veličina 3,5 cm u prečniku, a težina 20 grama.

Njena funkcija je proizvodnja semene plazme, odnosno tečnosti koja sačinjavaći 40% ejakulata ishranjuje spermije i omogućuje im napredovanje kroz ženske polne organe do jajne ćelije koja treba biti oplođena. Ta funkcija zavisi od nivoa polnih hormona u krvi – testosterona i dihidrotestosterona, kao i od nervne regulacije putem simpatičkog (autonomnog) nervnog sistema.

Svoju punu veličinu prostata dostiže u dobi od 20 godina te sledećih 20-ak stagnira, da bi zatim ponovno počela lagano rasti. Starenjem dolazi do značajnih hormonskih promena: nivo testosterona opada, dok nivo prolaktina, estradiola, LH i FSH raste. Njihov porast uzrokuje podizanje nivoa dihidrotestosterona koji kao vrlo moćan metabolit testosterona uzrokuje pojačanu deobu ćelija.

Kasnija starosna dob, naročito nakon 60. godine, u više od 90% slučajeva propraćena oboljenjima prostate koja dovode do neugodnih simptoma, kao na primer isprekidanog mlaza mokraće, noćnog i isprekidanog mokrenja, bolova i nelagode pri mokrenju i osećaja nedovoljno ispražnjene mokraćne bešike. Takvu problematiku objašnjavaju anatomski odnosi prostate i mokraćne cevi koji postaju narušeni usled povećanog volumena prostate: uvećana prostata pritiska početni deo mokraćne cevi te sužavajući njen prečnik onemogućava normalni, kontinuirani prolazak mokraće i retrogradno sprečava potpuno pražnjenje bešike.

NAJČEŠĆA OBOLJENJA PROSTATE

Uvećanje, odnosno benigna hipertrofija prostate, najčešće od tri glavna oboljenja prostate, javlja se u više od 60% muškaraca starijih od 50 godina, a u više od 75% starijih od 70 godina. Nastaje usled prethodno navedenih hormonalnih promena koje dovode do pojačanog deljenja i rasta ćelija prostate. Osim procesa starenja i genetske sklonosti, uzroci rizika za nastanak benigne hipertrofije su i pogrešna ishrana, prekomeran kalorijski unos i gojaznost. Iako teoretski bezazleno stanje, uz neugodne simptome, benigna hipertrofija prostate vremenom može svoj dobroćudni karakter zameniti zloćudnim, odnosno pogodovati razvoju prostatitisa i karcinoma.

Prostatitis odnosno upala prostate vrlo je neugodno oboljenje prostate uzrokovano hormonskim disbalansom (češće kod starijih) i infektivnim uzrocima (češće kod mlađe populacije) , popraćeno jakim bolovima, isprekidanim slabim mlazom mokraće, zadržavanjem mokraće u bešici, prisutnošću krvi i gnoja u mokraći, pritiskom u preponama, bolovima u donjem delu leđa te mogućom temperaturom, drhtavicom, mučninom i opštom slabošću.

Karcinom (adenokarcinom) prostate gotovo je isključivo bolest starije populacije – u više od 80% slučajeva javlja se u starosti iznad 65 godina, a po učestalosti je drugi uzrok smrtnosti – nakon karcinoma pluća. U 90% slučajeva dijagnostifikuje se relativno kasno, s obzirom da u pravilu ima spori tok i simptome slične benignoj hiperplaziji. U osnovi karcinoma prostate – osim poremećene hormonalne aktivnosti i dugotrajne upale, vrlo često leže i gojaznost,ishrana bogata životinjskim proteinima, mastima (zasićenim i trans-mastima te omega-6 masnim kiselinama) i rafinisanim šećerima, preterana konzumacija alkohola – naročito piva, te preterana termička obrada hrane (prženje, friteza, roštiljanje, pohovanje).

RIZIČNI FAKTORI ZA RAZVOJ OBOLJENJA PROSTATE

Studije su pokazale kako je gojaznost snažno povezana s učestalošću karcinoma, razvojem agresivnijih oblika, vraćanjem bolesti nakon provedenih terapijskih postupaka i smrtnošću (35% viša u odnosu na pojedince normalne telesne mase). Gojaznost je usko povezana s hormonskim promenama: nivo insulina i insulinu sličnih faktora (IGF) je značajno povišen što je dokazano rizični faktor za agresivnije oblike bolesti. Stoga, na prvi pogled neverovatan, postaje razumljiv podatak da muškarci oboleli od dijabetes melitusa za 17% manje oboljevaju od karcinoma prostate.

Osim kod prekomernog energetskog unosa i lošeg odabira namirnica, hrana postaje neprijatelj prostate i ukoliko se pogrešno priprema – na previsokim temperaturama i pri produženom pečenju / prženjem mesa nastaju izrazito kancerogeni spojevi – heterociklički amini i policiklički aromatski ugljenovodonici koji pokreću mutacije DNA i uzrokuju hronični upalni odgovor.

PROČITAJTE JOŠ: SZO RAZBILA SVE MITOVE O KORONAVIRUSU

STRATEGIJA ISHRANE ZA OČUVANJE ZDRAVLJA PROSTATE

S obzirom na veliku učestalost, odnosno široku rasprostranjenost karcinoma prostate (posebno u razvijenim zemljama) te na nedvosmislenu važnost ishrane u prevenciji, lečenju i sprečavanju vraćanje bolesti, potrebno je u što mlađem uzrastu prihvatiti određene nutricionističke smernice:

ISHRANA ZA ZDRAVU PROSTATU

• redukovati unos proteina i masti životinjskog porekla, primarno crvenog mesa

• redukovati unos mlečnih proizvoda (studije su pokazale kako svakodnevna konzumacija >1500mg kalcijuma dovodi do smanjenja nivoa vitamina D u organizmu te podstičući diferencijaciju ćelija povećava rizik od karcinoma prostate)

• izbegavati unos jednostavnih i rafinisanih šećera visokog glikemijskog indeksa

• izbegavati trans-masne kiseline (nezasićene masne kiseline postupkom hidrogenacije pretvorene u zasićene, prisutne u prerađenoj hrani; dokazano pridonose nastanku karcinoma)

• Bundevine semenke a narocito bundevino ulje je, sasvim opravdano, najpoznatije kao lek za uvećanu prostatu. Nakon pocetka terapije bundevinim uljem prestanak neprijatnih simptoma desiće se već nakon par dana ili nedelja, jer bundevino ulje ima antibakterijjsko dejstvo koje će uspešno zaustaviti inflamatorne procese, ali to ne znači da je proces uvećanja prostate zaustavljen. Za to je potreban duži period, kako bi aktivni sastojak bundevinog ulja, delta 7-sterol, mogao da odradi svoj deo posla, a to je suzbijanje hormona dihidrotestosterona, čija hiperprodukcija upravo izaziva problem.

• povećati unos ribe, naročito plave i iz hladnih voda – zbog visokog udela omega-3 masnih kiselina (sardine, skuše, losos, haringe, tuna; omega-3 višestruko nezasićene masne kiseline svojim protivupalnim učinkom smanjuju rizik kako od kardiovaskularnih oboljenja, tako i od karcinoma prostate; neke studije su pokazale i da istovremena primena s hemoterapijom povećava njen učinak štiteći pritom bubrege kao ekskretnorni mehanizam)

• povećati unos povrća – naročito kelja, karfiola, brokolija, kupusa i prokelja koji su bogati sulforafanom i idol-3 karbinolom (antikarcinogeni fito-spojevi koji podstiču odumiranje karcinomskih ćelija te sprečavaju njihovo razmnožavanje i metastaziranje)

• povećati unos voća bogatom antioksidansima; nar se u poslednje vreme ističe kao najvredniji borac protiv karcinoma prostate, zahvaljujući visokom sadržaju polifenola i antioksidativnih komponenata elagitanina koje usporavaju tumorski rast i pokreću odumiranje tumorskih ćelija

• svakodnevna konzumacija nekoliko šoljica zelenog čaja (bioaktivni polifenoli – katehini, koji su u 60%-tnoj koncentraciji prisutni u listovima biljke Camelia Sinensis iz kojih se dobija beli, zeleni i crni čaj, dokazano smanjuju proizvodnju dihidrotestosterona i smanjujue rizik od nastanka karcinoma)

• povisiti dnevnu dozu vitamina C (poželjno 1000mg, ima dokazanu antioksidativnu sposobnost; bogat izvor vitamina C su paprike, citrusno voće, bobičasto voće, mango, spanać)

• uzimati dovoljne količine vitamina B grupe (naročito B6 koji pomaže pri sintezi i reparaciji DNA te povećava stopu preživljavanja kod obolelih od karcinoma prostate)

• u ishranu uvesti beli i crni luk, bogate organosulfurnim komponentama koje pomažu u zaustavljanju rasta tumora
• povećati konzumaciju paradajza bogatog likopenom (likopen je snažni antioksidans iz grupe karotenoida koji deluje protivupalno i čuva ćelije od oštećenja slobodnih radikala; neke studije su pokazale kako muškarci koji nedeljno jedu deset serviranja paradajza imaju 35% manji rizik od razvoja uznapredovalog karcinoma prostate; najbogatiji izvor likopena je paradajz, a u velikim količinama nalazi se i u lubenici, lotusu, papaji, guavi, kajsiji i crvenom grejpu)

• upotrebljavati maslinovo ulje kako u termičkoj obradi, tako i kod začinjavanja hrane

• konzumirati namirnice bogate selenom (preporučena dnevna doza je 200 mcg, poželjno iz prirodnih izvora poput ribe, jaja, žitarica, ječma, zobi, smeđe riže, gljiva i nekih orašastih plodova; selen deluje kao snažan antioksidans te jača imunološki sistem)

• osigurati organizmu dovoljne količine vitamina D

• uzimati suplemente fitosterola (fitosteroli su holesterolu slični molekuli biljnog porekla koji imaju blagotvorni učinak na mokraćni sistem i prostatu; najviše su proučeni beta-sitosterol, stigmasterol i kampesterol, a dnevno preporučena doza beta-sitosterola – za postizanje željenog učinka je 300 mg dnevno)

Ana-Marija Liberati-Čizmek, dr.med.

Izvor: healthclub.rs  / vitamini.hr

RADIO COOL www.coolradio.co.rs