Šta je gorušica – kako se leči jaka kiselina u želucu

Gorušica je osećaj pečenja, žarenja koji počinje visoko u epigastriju ili u donjem delu grudnog koša i širi se iza grudne kosti, sve do u ždrelo. Može se širiti i u leđa, a retko u ruke. Gorušica je simptom (pokazatelj) određenog poremećaja ili bolesti u probavnom sistemu, ili neodgovarajućeg načina života i ishrane. Iako najčešće nije pokazatelj teške bolesti ili poremećaja, značajno utiče na psihičko i fizičko zdravlje pojedinca, te smanjuje radni potencijal.

Šta je gorušica i zašto nastaje?

Gorušica je osećaj pečenja i boli u želudcu ili iza grudne kosti, koji se može širiti u epigastrij („kašičicu“), ili u ždrelo. Nastaje usled toga što je nastalo oštećenje sluzokože želuca.

Gorušica je jedna od najčešćih tegoba u zapadnoj populaciji, a toliko je učestala da ju mnogi smatraju normalnom i uopšte je ne spominju svojim lekarima. Javlja se u 20-40% ljudi, a oko 7% odraslih ima svakodnevne tegobe. Nastaje usled povraćaja (refluksa) želudačnog sadržaja u jednjak zbog slabljenja funkcije donjeg sfinktera jednjaka, mišića koji zatvara jednjak na mestu ulaska jednjaka u želudac, u kombinaciji sa povećanim pritiskom u stomaku. Donji sfinkter jednjaka deluje kao ventil, propušta hranu u želudac, a sprečava njen povraćaj u jednjak. Dodatno refluks može olakšati postojanje želudačne (hijatalne) kile.

Gorušica se obično javlja unutar sat vremena od obroka (najčešće obilnijeg). Gorušicu provociraju emocionalni stres, pušenje, alkoholna i gazirana pića, povišen pritisak u trbušnoj šupljini kao posledica nošenja uske odeće, debljine ili trudnoće. Gorušicu podstiče i masna i pržena hrana, šećer, čokolada, luk, jaki začini, citrusno voće i jaki čajevi, a tome dodatno doprinose i preobilni obroci, slabo žvakanje i brzo gutanje hrane. Žgaravicu može izazvati fizički napor (dizanje teških tereta, trčanje i sl.), Pogotovo odmah po obroku, kao i ležanje nakon jela, osobito na desnom boku.

Nastanku gorušice doprinose lekovi kao što su nesteroidni antireumatici (većina sveprisutnih lekova protiv bolova), neki antidepresivi, antihipertenzivi (blokatori kalcijumovih kanala), lekovi za hronični bronhitis ili astmu (teofilin) i osteoporozu (bisfosfonati). Uz osećaj gorušice česta je i regurgitacija, odnosno povraćaj gorke, kisele ili slane, ređe žuke tečnosti u usta, a ponekad i hrane. Regurgitacija se češće dešava u ležećem položaju ili kod saginjanja. Pojava gorušice (i regurgitacije) dva i više puta nedeljno smatra se značajnom za promenu kvaliteta života.

Zašto je bitno prepoznati gorušicu?

Gorušica je simptom (pokazatelj) poremećaja ili bolesti u probavnom sistemu, neodgovarajućeg načina života i ishrane. Dugoročno utiče na psihičko i fizičko zdravlje pojedinca, te značajno smanjuje radni potencijal. Bitno je znati da se gorušica danas može vrlo uspešno lečiti lekovima, i, što je još važnije, promenama životnih navika.

Najbolji način da se prirodnim putem izleči gorušica je promena prehrambenih navika i pravilna dijeta koju lekar prepiše, izbegavanje strsa, po potrebi lekoovi i korišćenje prirodnih regeneratora sluzokože želuca. Najbolji prirodni i biljni preparat za gorušicu su prirodne biljne Biogast kapi.

Kod kojih bolesti se javlja gorušica?

Gorušica i regurgitacija su tipični simptomi GERB-a (gastro-ezofagealni refluksne bolesti (gaster = želudac, oesophagus = jednjak). Ređe se javlja kod ulkusne bolesti, gastritisa (upale sluzokože želuca), bolesnika koji imaju žučne kamence, te kod pacijenata koji imaju usporen rad creva (peristaltiku), npr. kod dijabetesa.

Mehanizam nastanka gorušice nije u potpunosti jasan, a pretpostavlja se da je kombinacija refluksa želudačnog sadržaja u kombinaciji sa upalom jednjaka, oštećenjem sluzokože, preosjetljivošću jednjaka na rastezanje hranom ili na samu kiselinu, te oslabljenim zaštitnim mehanizmima jednjaka.

Koje bolesti daju tegobe slične gorušici?

Najčešće se u praksi simptomi, tegobe nalik na gorušicu nalaze kod ishemijske bolesti srca (angina pektoris, infarkta srca), a ređe kod upale srčanog mišića ili srčane ovojnice (perikarda). Pritom je značajno da se tegobe obično javljaju uz fizički napor ili psihički stres. Bol se karakteristično širi u donju vilicu, levu ili obije nadlaktice, a praćena je osećajem pritiska, težine, umora, stezanja i nedostatkom vazduha.

U praksi je zapravo najvažnije pravilno razlučiti tegobe koje su porekla digestivnog sistema od onih porekla srčanožilnog sistema. Ishemijsku bolest srca je vrlo važno poznati na vreme. Tu je bitna što hitnija dijagnostika i pravilna terapija, jer nelečena može imati po život opasne posledice. Tegobe slične žgaravica ređe su posledica bolesti kičme, kada su često provocirane pokretima tela ili na pritisak prsišta. Izuzetno retko su slične tegobe posledica bolesti pluća, kada su obično praćene drugim simptomima poput zaduha, kašlja, temperature ili slično.

Ponekad je i lekaru teško zaključiti da li je reč o žgaravica, ili su tegobe znak bolesti nekog drugog organa ili organskog sistema. Ako dakle uz osećaj pečenja u grudima imamo i neke druge, gore navedene simptome, svakako je dobro potražiti stručnu pomoć.

Šta kada se pojavi gorušica?

Ako imate dve ili više epizoda gorušice nedeljno ili je ona prisutna duže vreme, te vas ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, obratite se lekaru.

Povremena žgaravica, pogotovo ako se javlja nakon teže hrane, obilnijih obroka ili fizičkog napora koji sledi odmah nakon obroka ne treba da zabrinjava, ali nas treba podstaći na razmišljanje o promeni prehrambenih navika i uopšteno stila života. Kod tegoba se može pomoći uzimanjem antacida (lekova koji neutrališu kiselinu u želucu) i blokatora H2 receptora (npr. Ranitidin). Ako imate dve ili više epizoda gorušice nedeljno ili je ona prisutna duže vreme, te vas ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, trebali biste se obratiti lekaru.

Naročito je važno da li imate gorušicu tokom noći, jer je ona opasnija za nastanak promena sluzokože jednjaka i komplikacija van digestivnog sistema, koje se inače javljaju uz gorušicu, kao što su hronična upala ždrela, promuklost, osećaj knedle u grlu (globus sindrom), hronični kašalj ili astma. Lekar će proceniti vaše tegobe, te propisati odgovarajući lek i ponovo naglasiti važnost načina ishrane i stila života.

Kod ozbiljnijih tegoba je to u pravilu inhibitor protonske pumpe (IPP), lek koji snažno blokira lučenje želudačne kiseline. Povremeno se u terapiju može uključiti prokinetik metoklopramid, lek koji ubrzava peristaltiku i pražnjenje jednjaka nakon hranjenja ili pojave refluksa, pritom vodeći brigu o mogućim neželjenim dejstvima. Tegobe bi trebale prestati kroz 1 do 4 nedelje. Zavisno o odgovoru na lečenje biće ordinirana dodatna terapija ili dodatne pretrage, prvenstveno ezofagogastroduodenoskopija, a naknadno moguće i pH-metrija, pretraga kojom se meri kiselost, količina i učestalost refluksa u jednjak.

Kada raditi endoskopski pregled (gastroskopiju)?

Nakon dugotrajne iritacije i oštećenja sluznice jednjaka kiselinom može se javiti upala jednjaka (ezofagitis), ulkusi jednjaka, suženja (stenoze) lumena jednjaka, kao i moguće premaligne (Barettov jednjak) ili maligne promene jednjaka. Endoskopsku pretraga jednjaka i želuca, ezofagogastroduodenoskopiju (ili kolokvijalno gastroskopiju) potrebno je zbog toga učiniti kod svih osoba muškog pola starijih od 45 godina ili ženskih osoba starijih od 50 godina, a osobito je to važno ako se žgaravica javila prvi put. Takođe je endoskopska pretraga preporučena (indikovana) ako se uz gorušicu jave tzv. alarmantni simptomi, kao što su malokrvnost (anemija), otežano gutanje (disfagija), krv u stolici ili crna stolica (melena), te gubitak na težini.

Endoskopski pregled je indikovan i kod pacijenata koji imaju gorušicu duže od dve godine, kod bolesnika koji nisu reagovali na terapiju, kod nejasne dijagnoze, te onih koji imaju noćne simptome uz hijatalnu kilu, pogotovo ako su pritom pretili i pušači. Stepen oštećenja jednjaka nije direktno povezan sa težinom i učestalošću tegoba koje pacijent ima.

Nije dakle potrebno kod svakog pacijenta sa žgaravicom odmah raditi gastroskopiju, jer je to invazivna pretraga i nosi odgovarajuće rizike, već je treba raditi vodeći brigu o jasnim, gore navedenim indikacijama.

Ezofagogastroduodenoskopija se radi sondom koja se kroz usta uvodi u jednjak a potom i želudac, kako bi se utvrdio stepen oštećenja sluznice jednjaka, te da bi se isključila druga stanja koja mogu biti uzrok navedenih tegoba. Pretraga se radi uz lokalnu anesteziju ždrela, sondom koja je prečnika manjeg od 10 mm, što je znatno manje od zalogaja hrane. Kod pacijenata koji ne podnose pretragu ili imaju strah od iste, endoskopska se pretraga radi u kratkotrajnoj anesteziji.

Gastroskopija traje svega nekoliko minuta, a tokom pretrage se može odmah uzeti uzorak tkiva za dalju patohistološku analizu (PHD), te utvrđivanje prisustva želudačne patogene bakterije Helicobacter pilori. Alternativa je radiološka pretraga gastroduodenuma, koja daje znatno manje informacija, a pritom se pacijent izvrgava zračenju, pa se danas koristi izrazito retko.

Kako se boriti protiv gorušice?

Žvaćite gume za žvakanje jer pojačavaju stvaranje pljuvačke, koja pomaže ublažiti pečenje u jednjaku i ispira kiselinu nazad u želudac.

Najbolji način borbe protiv gorušice je pokušati promeniti prehrambene navike i uopšteno stil života.

Ako je gorušica uzrokovana prekomernom telesnom težinom, treba smršati. Pušenje podstiče lučenje želudačne kiseline i gorušicu, uz sve ostale štetne efekte na organizam, pa treba razmisliti o prestanku.

Dok jedete, opustite se. Stres povećava lučenje želudačne kiseline. Sedite. Jedite lagano u ugodnoj okolini i ne pretrpavajte želudac velikim količinama hrane. Dobro prožvaćite hranu. Pokušajte jesti četiri ili pet manjih obroka dnevno umesto jednog ili dva velika obroka (koji su obično posle posla i pred spavanje!).

Izbegavajte ljutu hranu, citrusno voće, beli luk, gazirana pića, jako začinjenu hranu i sos od paradajza. Takođe izbegavajte hranu koja izaziva opuštanje donjeg sfinktera jednjaka kao što su masna hrana, čokolada, jaki čajevi, kafa i alkohol. Ukratko, izbegavajte svu hranu koja vam smeta.

Otpustite kaiš. Izbegavajte nošenje uske odeće koja izaziva pritisak na stomak. Povremeno, osobito nakon obilnijeg obroka, žvaćite gume za žvakanje jer pojačavaju stvaranje pljuvačke, koja pomaže ublažiti pečenje u jednjaku i ispira kiselinu nazad u želudac. Nemojte jesti dva sata pre odlaska na spavanje ili pre teže fizičke aktivnosti. Ako vas gorušica muči tokom noći, podignite uzglavlje kreveta 15-20 cm, što je puno korisnije nego spavati na 3-4 jastuka.

Ako se trudni, gorušica će verovatno prestati nakon porođaja. Uzimanje antacida takođe pomaže. Oni su u trudnoći lek prvog izbora, jer se ne apsorbuju iz digestivnog trakta i nemaju uticaja na plod. Mogu se uzimati povremeno blokatori H2 receptora, dok su inhibitori protonske pumpe kontraindukovani. U svakom slučaju u trudnoći se pre uzimanja bilo kakvog leka konsultujte sa svojim porodičnim lekarom ili ginekologom.

Pridržavanjem navedenih preporuka i po potrebi uzimanjem odgovarajuće terapije u najvećem broju slučajeva će tegobe u potpunosti nestati.

Izvor: priroda na dar