U borbi protiv GMO

Na drugoj strani kantara zvanog za i protiv nalazi se druga grupa naučnika, ekološki aktivisti, kao i religijske grupe, koji upozoravaju na brojne opasnosti ako se nastavi sa eksploatacijom GMO proizvoda.

GMO biljke su otpornije na sušu, slanoću zemljišta i druge nepovoljne uslove kakvi postoje na mestima na kojima tih biljaka ranije nije bilo. Naime, kako se povećava populacija, potrebno je sve više površina za sadnju, pa se kukuruz, soja, pirinač i druge osnovne namirnice sade gde ih nikada nije bilo. Genetski inžinjering omogućava biljkama da se lakše prilagode tim uslovima i donose visok rod.

Sa druge strane, kritike su brojne, a najčešće se svode na potencijalan negativan uticaj GM hrane na okolinu i zdravlje ljudi. GM organizmi mogu ugroziti druge biljke u svojoj okolini, pa i životinje. Postavilo se u međuvremenu pitanje da li, recimo, botulin ubačen u kukuruz osim što ubija bube štetočine, nanosi štetu dobrim, prijateljskim, vrstama insekata poput pčela. Takođe, genetski modifikovane biljke mnogo su jače od autohtonih, zbog čega dolazi do iskorenjivanja originalnih vrsta. Tako nešto se već dogodilo u Americi, gde se uzgaja samo genetski modifikovana soja koja je iskorenila klasičnu.

Pojedini stručnjaci, poput profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladina Ševarlića tvrde da sva dosadašnja istraživanja, koja su vršena na životinjama, ukazuju da postoje štetne posledice već u prvoj generaciji eksperimentalnih životinja, u vidu alergija.

“U drugoj generaciji negativni efekti su u vidu promena na unutrašnjim organima, u trećoj generaciji u vidu tumora, u četvrtoj je u pitanju besplodnost”, kaže profesor Ševarlić.

Milica Zavetnica Đurđević Stamenkovski i Profesor Miodrag Dimitrijević sa Poljoprivrednog fakulteta

Profesor Miodrag Dimitrijević sa Poljoprivrednog fakulteta kaže da Srbija trenutno zabranjuje sadnju GMO biljaka, te da je svaka rasprava na ovu temu sada tek akademska.

“Mišljenje svakoga o GMO zavisi od toge gde se snabdeva informacijama. Kako je GMO sada u Srbiji zabranjen, mi o tome možemo samo da diskutujemo, bez šansi da se takvi proizvodi nađu na našem tržištu”, kaže Dimitrijević.

GMO se u svetu gaji na oko 185 miliona hektara. Najviše se uzgaja u SAD, a slede Brazil, Argentina, Kanada i Indija. Na tih pet zemalja otpada 91 odsto površina pod GM kulturama.

Srbija priču o GMO-u danas dočekuje jednim rigidnim zakonom koji zabranjuje uzgoj takvih biljaka, ali i hranjenje životinja genetski modifikovanom hranom, što nas čini jednom od zatvorenijih zemalja za ovu vrstu hrane. Sa druge strane, zbog saradnje sa Svetskom trgovinskom organizacijom, Srbija mora da dopusti trgovinu hrane nastale na osnovu GMO sirovina. Time smo dobili situaciju u kojoj Srbija u najvećoj meri ne proizvodi GMO hranu, ali je uvozi.

Olivera Radovanović iz organizacije Zelena Vojvodina pričala nam je o tome kolika opasnost preti tržištu u Srbiji, kako na GMO reaguje EU, a kako Amerika.

“Do otpora GMO hrani nije došlo tako što je EU zabranila upotrebu, već su se usprotivili potrošači, koji su odigrali ključnu ulogu, jer ne žele da se hrane nečim nepoznatim. Mi danas ne znamo kakve posledice mogu biti od konzumacije ovakvih proizvoda. Ono što se zna pouzdano je da neki GMO kukuruzi mogu izazvati alergije. Uz to, ljude je zabrinulo njegovo širenje u prirodi. S druge strane, u Americi nema više konvencionalne soje, već samo genetski modifikovane. Seme soje u Srbiji je trenutno jedno od najboljih. Za njom postoji dobra potražnja u EU i to bi trebalo da čuvamo”, kaže Radovanović.

PROČITAJTE JOŠ: Zavisnost od društvenih mreža – kako utiče na mozak?

U borbi protiv GMO
Činjenica da se među protivnicima GMO nalaze brojne religijske grupe, ekološki aktivisti, patriotska udruženja i brojni teoretičari zavera, dovodi do kakofonije mišljenja i teško je razabrati šta je od svih informacija, koje kolaju o GMO, tačno, a šta potpuna izmišljotina. Olivera nam je ispričala šta je od toga realna opasnost i kakva je situacija sada kod nas.

“Kada govorimo o transgenim tehnologijama danas, ne govorimo o medicini, jer u toj oblasti naš zakon dozvoljava delovanje. U uzgoju biljaka je druga stvar i tu dolazi do najviše zabuna. Ja nisam sklona teorijama zavere i raznim pričama. Međutim, činjenica je da multinacionalne kompanije globalno imaju težnju da upravljaju resursima, a hrana je najvažniji resurs za budućnost. One imaju svoje interese, ali mi moramo da gledamo svoje interese. Ne treba da podležemo mitomanijama, teorijama zavere i tome slično, već da racionalno pogledamo šta je naš interes u ovoj priči i da se njega držimo. Netačno je da će nas EU terati da prihvatimo GMO poljoprivredu, jer je i sama tu oblast tako regulisala, da svaka članica samostalno može da odluči šta dopušta, a šta ne”, kaže Olivera.

Prema njenim rečima, najveći problem je u tome što Srbija nema bukvalno nikakvu kontrolu hrane i u tom smislu, namirnice bazirane na GMO dolaze na naše tržište, a da mi toga i nismo svesni.

“Mi bukvalni ne znamo šta jedemo”, kaže Olivera.

Ona dodaje da je sve to pitanje narastajućeg siromaštva u Srbiji i da će sve više ljudi birati jeftinije proizvode, a jeftinije danas najčešće znači i da je nastalo od GMO biljaka.

Jovana Đisalov iz organizacije “Dunav soja” bila je gošća Radio Televizije Vojvodine i objasnila kako to sada izgleda kod nas.

“Naš zakon definiše da proizvodi moraju biti obeleženi, ako sadrže GMO. Međutim, zakon ne obavezuje proizvođača da obeleži proizvode životinjskog porekla, ukoliko su životinje bile hranjene GMO sojom ili sličnom prehranom. To je nešto što savremeni potrošač treba da zna i ima pravo da zna”, kaže Jovana.

Prema njenim rečima, isti zakon ne dozvoljava proizvođačima da stave oznaku “napravljeno bez GMO”, ali da bi to moralo da se menja, jer se takav način obeležavanja sjajno pokazao u nekim evropskim zemljama.

26.02.2020 u 19h tribina Srbija bez GMO
Milica Zavetnica Đurđević Stamenkovski i Profesor Miodrag Dimitrijević sa Poljoprivrednog fakulteta

Izvor: oradio.rs-topmedia