ANGELINA PETROVIĆ: NEKA MENE MENI!
ANGELINA PETROVIĆ: NEKA MENE MENI! U susret svom rođendanu, književnica Angelina Petrović osvrće se na godinu koja je prošla, ali i uveliko razmišlja o planovima koji je čekaju u bliskoj budućnosti.
Pisanje je melodija duše po kojoj utiskujem slova pretvorena u reči, redove, rečenice, misli.
Novi roman je dobio naslov, a kada je moje stvaralaštvo u pitanju, to je ozbiljan signal da sam pri kraju. E, sad diskutabilno kod svih pisaca je šta znači kraj, jer završen moj deo posla ne znači i završetak romana, pošto sledi lektura, korektura, prelom, ponovna korektura, izrada korica, književna kritika ( recenzija) I konačno štampa. To podrazumeva čitav tim ljudi. Biću srećna da se sve to dogodi u ovoj godini, osećam da hoće, a to ujedno znači moj ponovni let ka visinama, beskraju, nebu, čitaocima. Ostala sam verna svom žanru, u pitanju je još jedan psihotriler iz mog pera pod naslovom “IZNUTRA”. Priča prati život profesora Vladimira koji sticajem okolnosti biva optužen za petostruko ubistvo I osuđen za doživotnu robiju.
Iz Zabele, srpskog alkatraza bori se da dokaže svoju nevinost. Paralelno vodim dvostruku strukturu price pa tako pratim I život penzionisanog agenta Državne bezbednosti Strahinje Andana I njegove štićenice, čiji se životi I sudbine ukrštaju sa sudbinom optuženog Vladimira. Roman je kompleksan, moja misija da proniknem u dubine ljudskog karaktera ovde su, uverena sam, dostigle svoj maksimum. Ne bih dalje otkrivala samu priču, ali obećavam čitaocima da ih čeka jedno veliko iznenađenje kad je moj rad u pitanju. Čitava priča bazirana je na autorskoj priči mog sina, takođe umetnika, koji želi jednog dana da baš od ovog romana napravi film. Nije lako od priče napraviti roman, to je kao kada od zrna pšenice pravite čitavo polje. Zri samo ono što vredi, ostalo vene, ali onaj osećaj koji me prati godinama kada pišem, oseća se između redova, oseća se moja posvećenost I ljubav, poverenje u priču, a mislim da je to suština umetnosti. Pisanje je melodija duše po kojoj utiskujem slova pretvorena u reči, redove, rečenice, misli, izjavila je Angelina.
Život je samo jedna linija od tačke A do tamo neke tačke I nemoguće je da ta linija uvek bude čvrsta, stabilna.
Biću beskrajno iskrena. Mnogo je više onih što su želeli mene umesto mojih knjiga, a dodaću nažalost! Kada bih pomenula neka imena mislim da bih izazvala buru komentara, a to nije moj manir, jer sam pre svega majka dvoje odrasle dece I ne želim sebi na taj način da pravim najgoru vrstu reklame. Ali moram reći da je gostovanje na nacionalnoj televiziji bilo vrlo uslovljeno čime sve ne, što sam odbila. Žena danas može vrlo lako da se domogne raznih pozicija ako svoj obraz stavi pod đon, mnogi moćni ljudi su jedno veliko zlo koje nas je snašlo, ali ako imate moje godine I moje iskustvo nikada ne nasedate na tako niske trikove. Ostati svoj, na svome, ostati čist pred Bogom I svetom je ono što me vodi već dugi niz godina otkako se bavim ovim poslom. Pristala sam da budem romansijerka koja svoj put traži između svojih naslova, a ne moćnih imena. Umetnost sama po sebi iza svoje lepote krije mnoge zamke, samo je pitanje karaktera samog umetnika da li će se uplesti ili zamku zaobići. Nije sve u tome da vas na ulici svi hvataju za rukav, prepoznaju, posebno ne ako ste svesni na koji način ste stekli takvu “slavu”. NEKA MENE MENI!
PROČITAJTE JOŠ: EKSKLUZIVNO! DO SAD NEOBJAVLJENO!
Njena izdavačko producentska kuća “Cepelin” je pre nekoliko godina u celu priču krenula “stidljivo”. Međutim, za relativno kratak vremenski period se veoma lepo pozicionirala na tržištu i razgranala.
Prava reč “stidljivo”! Postojimo već pet godina I za to vreme objavili smo sve moje naslove, ukupno 56 tiraža I karakteristični smo po tome što smo se opredelili za individualizam. Drugim rečima – jedan autor, jedan izdavač. Pošto je vlasnik I osnivač moj sin, filmski reditelj po profesiji, jasno je da smo na taj način u jednom timskom radu izbegli mnoge nesuglasice koje dolaze kada radite I sa drugim autorima. Nismo to uradili iz lične sujete, već iz jednog jedinog razloga, a to je što smo I kuća koja je klasifikovana I za kinematografska dela. Veliki projekat na koji računamo već nekoliko godina bliži se svojoj realizaciji, a to je debitantski film Davida Petrovića, te samim tim sve postaje jasno. David će se baviti svojim filmom, a romani ostaju u mojoj nadležnosti. Iskreno, ne želim da trošim energiju na objavljivanje drugih autora, posebno, jer će Davidova pomoć tada izostati. David Petrović ima 27 godina, koliko je talentovan kada je scenario I režija u pitanju uverili su I mene, kao njegovu majku, najeminentniji srpski glumci. Kada jedan Rade Šerbedžija, Branislav Lečić, Žarko Laušević, Dragan Mićanović, Slavko Štimac, Voja Brajović, I drugi kažu da u poslednjih 20 godina nisu pročitali bolji scenario I sami zgranuti njegovom mladošću, onda postaje sasvim razumljivo da on stiče dovoljno samopouzdanja da sam gura napred I da želi da pokaže I sebi I drugima da je dostojan takvih reći. Reč je o veoma skupom projektu čija realizacija traje dugo, počev od dobijanja sredstava, preko priprema, pa sve do samog snimanja, tako da poštujem njegovu želju da se u medijima što manje govori o tome dok ne bude film snimljen. Ono što svakako zaslužuje da se pomene je još jedno ime u čitavoj priči, a to je da je producent I direktor filma Milan Jovičić, biznismen koji je prepoznao kvalitet I izrazio želju da sa Davidom sarađuje I ubuduće. Ja im od srca želim sreću, verujem u njih, I veoma sam ponosna na svog sina I zahvalna Milanu na svemu što čini da do realizacije projekta dođe.
Moj bol nije što sam lično imala virus, već su zaražena bila I moja deca.
Ne bih da utičem na bilo koga, ali neću se vakcinisati. Nije reč o verovanju, već u vaspitanju. Kao dete primala sam vakcine koje su me godinama štitile od raznih bolesti I ne želim da primim vakcinu od koje ću biti zaštićena 12 meseci , možda kraće. Kovid 19 sam preležala , to je iskustvo koje nije lako opisati, jedna podmukla bolest od koje morate I psihički I fizički da se oporavite. Suština je da pazite sa kim dolazite u kontak ili bolje rečeno da ne verujete nikom. Masku nosim redovno iako imam ta čuvena antitela, ona me možda štite trenutno od zaraze, ali ne I od straha koji je I dalje prisutan. Moj bol nije što sam lično imala virus, već su zaražena bila I moja deca. Mi smo tada bili jedan napušteni trojac koji se borio sa opakim virusom. Pobedila sam ga na svoj način onog trenutka kada sam se trgla I rekla…nećeš me više lomiti. Srećom, imala sam lakšu kliničku sliku pa sam mogla da pomognem deci čije temperature su trajale danima.
Želela bih da je ovo godina svih nas, da svi zajedno budemo srećni, uspešni, zdravi.
Kažu astrolozi, ako im je verovati, da je ovo godina vodolija. Želela bih da je ovo godina svih nas, da svi zajedno budemo srećni, uspešni, zdravi. Da se volimo, pomažemo, družimo. U nedelju mi je rođendan, odavno ne slavim svoje rođendane, ne zato što imam dosta godina ( 24. 01. 1966. Rođena u Sarajevu) već je moj dan svaki onaj u kome osećam duševni mir. Ako se zađe dublje u ovu moju rečenicu, shvatiće se da mi je mnogo puta mir narušen I da u ovim zrelim godinama nikome to više neću dopustiti. Krasi me jaka volja I hrabrost, a to je preduslov za ciljeve koje sam sebi postavila. Negde sam nedavno pročitala da je bolje hodati praznim drumovima nego s praznim ljudima, te su moje želje slične – Bože, poštedi me idiota! Stoga, poželela bih sebi da u 2021 godini budem zdrava I srećna I da možda započnem svoj jubilarni deseti roman.
Autor: Miloš Đelić
